Винсент ван Гог

Сачекајте да се слика учита…

Винсент ван Гог

Из Википедије, слободне енциклопедије

Винсент ван Гог (30. март 1853. – 29. јул 1890.) је један од 3 највећа сликара постимпресионизма и један од најцењенијих сликара уопште.

Пореклом из Холандије, био је теолог и свештеник у руднику и сликао је рударе тамним мркозеленим бојама. После кратке париске импресионистичке фазе када расветљава палету и напушта социјалне теме, Ван Гог одлази у Арл, на југу Француске, где започиње његов арлезијски период. Копирао је Милеа, Гогена и Лотрека.

Интензивно је користио црвену и зелену боју и поводом своје слике Кафана ноћу пише свом брату Теу у Паризу: "Соба је крваво црвена и тамножута, у средини је зелени билијар и четири светиљке лимунове боје, које бацају наранџасто-зелену светлост. Свуда се боре најразличитије зелене и црвене боје: у ситним ликовима протува које спавају, у празној и жалосној соби… Покушао сам да црвеним и зеленим изразим страшне страсти људске душе."

Ван Гог је зачетник колористичког експресионизма. Када је Пол Гоген дошао у Арл почео је да слика заједно са Ван Гогом, али убрзо њих двојица почињу да се свађају. Гоген га напушта, а Ван Гог одлази у душевну болницу у Сан Реми, где одсеца себи уво, кажњавајући се тако. На сликању у природи, када му није ишло од руке, убио се пиштољем, којег је носио због шумских животиња, у својој 37. години живота.

Слика Сељанка из његовог раног холандског периода (март 1885) налази се у београдском Народном музеју

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License